My Serbia(マイセルビア)

セルビアの美・食・住の情報が集まるライフスタイルマガジン

セルビア民族の叙事詩

Srpske narodne epske pesme 

Najstarije epske pesme su stvarane u vreme kada još nije postojalo pismo, prenošene su kroz generacije, pevajuci o velikim delima pojedinaca koji su ostavili snazan utisak na narodnu mastu ili o velikim događajima koji su bili odlučujući po sudbinu naroda. Ilijada i Odiseja spadaju u te najstarije epske pesme. Kaže se da ih je Homer zapisao slušajući narodne izvođače. 

I Srbi su imali svog Homera. Njegovo ime je Vuk Karadžić (1787~1864).  Sakupljao je narodnu poeziju, epske, junačke pesme koje je zvao “muškim” i kratke, lirske pesme, koje je zvao “ženskim”. Istorijske epske pesme su  najznačajniji deo srpskog narodnog pesništva. U njima su opevani događaji srpske istorije od 12og veka do novijeg doba. Iako istorijski nisu potpuno  tačne, predstavljaju veliko kulturno blago. Svaka pesma ima jaku poruku koja može da traje generacijama. O poštenju, hrabrosti i junastvu. Iako vekovima nisu imali svoju državu, Srbi su uspeli da sačuvaju svoje istorijsko nasleđe od zaborava. Potlačen i nepismen narod je to uspeo kroz epske pesme. 

Vekovima je epska poezija bila najvažniji elemenat kulture za narod. Narod je svoj život izražavao kroz pesme. Većina epskih pesama nastala je u periodu duge i teške borbe protiv turskih osvajača. Dugotrajna borba i težak  život naroda bili su neiscrpni izvor tema za narodnog pevača. Ispevane su kratkim stihom, od 10 slogova. Gusle su mužicki instrument koji se svira uz epske narodne pesme. To je gudački instrument sa jednom zicom. Zica se pravi od upredenih dlaka iz konjskog repa. Ima nizak, razvučen, zvuk.  Guslari su narodni pevači koji pevaju o događajima iz istorije, svirajuci  gusle. 

Filip Višnjić (1767~1834) je slep guslar koji je preneo svoje znanje Vuku Karadžiću. Vuk je objavio kolekciju srpske epske poezije koja je jako dobro primljena u evropskim književnim krugovima. Posebno interesovanje je  pokazao nemački pisac Jakob Grim, kome su se pesme toliko dopale da je odlučio da nauči srpski jezik kako bi mogao da ih čita u orginalu. Gete je takođe bio poštovalac srpske epske poezije. 

Filip Višnjić

Kosovski ciklus čine pesme u kojima je opevana bitka na Kosovu polju.  Malobrojne su, ali spadaju među umetnički najuspelija ostvarenja.  Kosovska bitka se odigrala 28. juna 1389. godine, između srpske i turske  vojske. Kosovski ciklus oslikava tragediju jednog naroda, čije rane neće biti  izlečene vekovima. Propast srpske države pred nadirujućim Otomanskim carstvom ostaće duboko urežan u nacionalno sećanje. Iz tog ciklusa, jedna od pesama, “Kosovka devojka”, priča o devojci koja obilaži bojište po završetku bitke i traži svog verenika. Saznaje da je poginuo i ovo kaze: “Jao, jadna, hude sam ti sreće! Da se jadna, za zelen bor ‘vatim, I on bi se zelen osušio!” 

Još jedna pesma iz Kosovskog ciklusa je pesma “Smrt majke Jugovića”.  Pesma je o majci koja je izgubila devet sinova i muža, Jug Bogdana, u  Kosovskom boju. Ovako počinje: 

Mili bože, čuda velikoga! 

Kad se sleže na Kosovu vojska, 

U toj vojsci devet Jugovića, 

I deseti star Jug Bogdane. 

Boga moli Jugovića majka, 

Da joj bog da oći sokolove 

I bijela krila labudova, 

Da odleti na Kosovo ravno, 

I da vidi devet Jugovića 

I desetog starog Jug Bogdana. 

(skraćeno) 

Doletješe dva vrana gavrana 

Krvavijeh krila do ramena, 

I krvavih nogu do koljena, 

Oni nose ruku od junaka, 

Bacaju je u krioce majci.

(skraćeno) 

Uze majka ruku Damjanovu, 

Pak je ruci tiho besjedila: 

“Moja ruko, zelena jabuko, 

Gdje si rasla, gdje l’si ustrgnuta! 

A rasla si na kriocu mome, 

Ustrgnuta na Kosovu ravnom!” 

Iz ciklusa pesama o oslobodjenju Srbije, evo delova pesme “Boj na Misaru”.  Boj na Misaru (13~15 avgusta 1806) je bila velika bitka u toku Prvog srpskog ustanka (1804~1813), kada je pobunjenička, srpska vojska pobedila  mnogobrojniju tursku. U pesmi se peva o ženi Kulin-kapetana, zapovednika  turske vojske. Žena pita dva vrana gavrana za ishod bitke. 

“Jel’ Srbiju zemlju umirio? 

Ide li mi Kulin kapetane? 

Ide li mi, hoće l’skoro doći?” 

Na šta joj gavranovi odgovaraju: 

“Niti ide Kulin kapetane, 

Niti ide, niti ce ti doći, 

Nit’ se nadaj, niti ga pogledaj. 

(skraćeno) 

Rani sina, pak šalji na vojsku, 

Srbija se umirit ne može.” 

Pevanje epske poezije uz gusle je 2018 godine upisano u UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovećanstva.

Autor:Snežana Radović-Honda


Share / Subscribe
Facebook Likes
Tweets