Kraj priče o grofu Vronskom — srpska verzija

Svi volimo da pročitamo lepu ljubavnu priču. Neke zaboravimo, a neke ostanu zauvek sa nama. Koje su za vas najlepše priče u svetskoj književnosti?

Bez sumnje na prvom mestu je priča o Romeu i Juliji. To je najpoznatiji ljubavni par u svetskoj književnosti, simbol prave ljubavi, bez obzira na nesrećan kraj. A koji par dolazi posle njih? Gospodin Darsi i gospođica Elizabet Benet iz romana Gordost i predrasude ili možda Skarlet O’Hara i Ret Batler iz Prohujalo sa vihorom? Ako bi ste pitali nekog iz Srbije, odgovor bi bio Ana Karenjina i grof Vronski.

Tolstojev roman priča o tragičnoj ljubavi između udate Ane Karenjine i grofa Vronskog. U procepu između strašne ljubavi prema Vronskom i osude konzervativnog društva, Karenjina ne nalazi izlaz. Priča se završava tragično, njenim samoubistvom. Ona se baca pod voz, a Vronski odlazi u Srbiju da se bori protiv Turaka, prizivajuci smrt.

Kao što je bio običaj u tom vremenu, roman Ana Karenjina je prvo objavljivan u nastavcima u časopisu Ruski glasnik, a tek posle objavljen kao knjiga. Nastavci su objavljivani u periodu od 1875 do 1877. Srpsko—turski rat koji Tolstoj spominje se vodio od juna 1876 do marta 1878. Poznato je da je Tolstoj zasnivao svoje romane na istinitim događajima. Zašto je Tolstoj završio priču o Vronskom tako što ga je poslao u Srbiju da se bori u srpsko—turskom ratu? Ko je bio inspiracija za grofa Vronskog i šta se desilo sa njim posle dolaska u Srbiju?

Rat za nezavisnost Srbije od turske vlasti je imao veliku podršku Rusije. Ruski dobrovoljci su dolazili u Srbiju i borili se zajedno sa srpskom vojskom. Među ruskim dobrovoljcima je bio i grof Nikolaj Nikolajević Rajevski. Unuk čuvenog generala Rajevskog, heroja Borodinske bitke, o kome je Tolstoj pisao u romanu Rat i mir. Mi Srbi verujemo da je baš on poslužio kao inspiracija Tolstoju za lik grofa Vronskog.

Evo i kraja priče. Grof Rajevski, koji je kao i Vronski bio pukovnik u ruskoj vojsci, poginuo je 21. avgusta 1876. godine. Samo dve nedelje po dalasku u Srbiju, gine u borbi sa Turcima. Na mestu pogibije, u selu Gornji Adrovci, njegova porodica je podigla crkvu Svete Trojice. Grof Rajevski je sahranjen u manastiru Svetog Romana. Kasnije su posmrtni ostaci grofa Rajevskog prenešeni u porodičnu grobnicu u Rusiji (danas Ukrajna). Postoji priča koja kaže da je grof Rajevski pre pogibije rekao “Ako poginem srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju.” Priča kaze da mu je srce zakopano u manastiru Svetog Romana.

Za kraj , jedan citat iz Ane Karenjne. Ovako Tolstoj počinje njihovu priču: “Sve srećne porodice liče jedne na druge. Svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”

Autor:Snežana Radović-Honda