Albert Ajnštajn – srpski zet / Priča o Milevi Marić-Ajnštajn 

Albert Ajnštajn je jedan od najpoznatijih svetskih naučnika, simpatičan dedica sa razbarušenom belom kosom. I oni koji ništa ne znaju o teoriji relativiteta znaju njegovo ime i kako izgleda I postao je idol zbog svog doprinosa nauci. Ali on je bio običan smrtnik, o čijim lošim osobinama se malo zna. Bio je loš otac i još gori muž. Svoje prvo, vanbračno dete nije ni video i krio je njegovo postojanje. Veza sa Milevom, koja je počela još dok su bili studenti na Ciriškoj Politehnickoj školi, zavrsila se tragično po nju. I evo te priče. 

Mileva Marić je rođena 1875. godine u Titelu, Austro-Ugarska (sadašnja Srbija). Bila je najstarije od troje dece u bogatoj porodici Marić. Bila je dobar đak, veoma talentovana za matematiku. Otac Miloš, veliki pobornik  obrazovanja, potrudio se da svojoj deci omogući dobro školovanje. Za to nije štedeo novac. U leto 1896. godine Mileva upisuje Medicinski fakultet u Cirihu, ali se već u oktobru prebacuje na Državnu Politehničku školu, na  studije matematike i fizike. Upisuje se kao jedina žena u grupi. Sa 21 godinom bila je i najstarija. U istoj grupi bio je i Albert Ajnštajn, koji je bio najmlađi student sa samo 17 godina.  

Prve godine školovanja su bile vrlo uspešne za Milevu. Planirala je da doktorira i ostane na Politehničkoj školi kao predavač. Međutim, ljubav koja je buknula između nje i Alberta počela je da ometa njene studije. 1900. godine Albert diplomira, a Mileva, radeći kao laboratorijski asistent, nastavlja studije. U julu 1901. po drugi put pada na diplomskom ispitu. Razlog? Bila je trudna, a Albertovi roditelji su se protivili braku sa Milevom. Odlazi kod roditelja u Novi Sad gde rađa ćerku, čija sudbina je nepoznata. Da li je umrla kao mala, ili je data na usvajanje, o tome se ne zna. Mileva i Albert su se venčali 6. januara 1903. godine u Bernu, gde je Albert Ajnštajn radio u patentnom zavodu.

Do koje mere je Mileva dala doprinos u ranim radovima Ajnštajna je do danas ostalo sporno. U pismima iz tog vremena vidi se da je pomagala Ajnštajnu, čak su i prva naučna dela potpisivana zajednički. Međutim, sa  rođenjem prvog sina, Hans Alberta 1904. godine, njihov odnos se polako menja. Naučno partnerstvo se pretvara u neuspeli građanski brak. Čak ni rođenje drugog sina Eduarda 1910. godine, ne donosi poboljšanju u odnosu  supružnika. Albert se dopisuje sa rođakom Elzom i želi brak sa njom. Milevi daje listu zahteva koje mora da ispoštuje ako hoće da ostane u braku.  Između ostalog traži da njegova soba bude čista, odeća i veš u urednom stanju, da mu spremi tri obroka dnevno. Da ne očekuje nikakvu pažnju ni nežnost od njega i da mora da zaćuti kada on to traži od nje. Mileva na sve pristaje, ali uzalud. Supružnici se razilaze 1914. godine i Mileva se sa decom seli u Cirih. Posle pet godina se razvode. Iste godine Albert se ženi sa Elzom. 

Po dogovoru prilikom razvoda, Ajnštajn obećava Milevi celokupni novčani iznos ako bude dobio Nobelovu nagradu. 1921. godine dobija Nobelovu nagradu i sa tim novcem Mileva kupuje tri kuće u Cirihu. Živi od kirije. Novac joj je više nego potreban, jer je mlađi sin Eduard, bolešljiv od malena i na lečenju u psihijatrijskoj klinici. U dvadesetoj godini mu je postavljena dijagnoza šizofrenije. Albert Ajnštajn emigrira u Ameriku 1933.  Godine i više nikad nije video svog mlađeg sina. Zove starijeg sina da mu se pridruži, što ovaj i čini, 1938. godine. Mileva ostaje sa mlađim sinom u Cirihu. 

Iz tog vremena ostala su svedočenja da je delovala zapušteno i da je bila loše obučena, ali da je i dalje nosila venčanu burmu. Da bi platila troškove Eduardovog lečenja prodaje dve kuće. Kada više nije imala novca, traži  pomoć od Ajnštajna. Pomaže joj tako što prodaje i treću kuću u kojoj je ona živela, i tim novcem plaća lečenje sina. Dozvoljeno joj je da koristi kuću do svoje smrti.  

Mileva Marić je umrla 1948. godine. Sahranjena je u Cirihu, gde je i živela do smrti. Nekoliko godina posle smrti, Milevin zapušten grob je ispražnjen, a njene kosti su premeštene u zajedničku grobnicu. Iza nje, čak ni grob nije ostao. 

Mlađi sin Eduard je umro 1965. godine na psihijatrijskoj klinici u Cirihu.  Imao je 55 godina.  

Stariji sin, Hans Albert je bio uspešan inženjer i profesor na univerzitetu Kalifornija, Berkli (Berkeley). Iza njega je ostao sin, jedini unuk Alberta Ajnštajna. 

Albert Ajnštajn je umro 1955. godine, slavan i cenjen.

Autor:Snežana Radović-Honda