Milunka Savić, heroina Velikog rata 

Mnogo ratova je Srbija vojevala, ali samo jedan se zove Velikim. Prvi svetski rat, vođen 1914 -1918 ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Ne samo zato što je 28% srpskog stanovništva izgubilo živote u četiri godine ratovanja, već i zbog velikog junastva srpskog naroda u tom ratu. To je rat koji je doneo konačno oslobođene od Turske i Austro-Ugarske vlasti. Puno je heroja bilo u tom ratu, ali ova priča je o jednoj heroini, o naredniku srpske vojske, Milunki Savić. 

Rođena je 1890. godine u selu Koprivnica, na obroncima Kopaonika. Odmah tu je bila i granica sa Turskom. Vremena su bila teška, nesigurna. Kao najstarije dete u siromašnoj porodici Savić, navikla je od malena da naporno radi i vodi brigu o mlađoj deci. Otac je naučio da koristi pušku sa kojom je dobro baratala. Bila je krupna, stasita devojka. Dane je provodila radeći na njivi ili čuvajući stoku. Postoje različite priče kako je počela njena vojna karijera. Najlepša je ona koja kaže da je otišla u vojsku umesto mlađeg brata koji je bio mobilisan. Milunka seče kosu, oblači mušku odeću i prijavljuje se kao dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, 1912. U to vreme ženama je bilo dozvoljeno da se pridruže vojsci kao medicinsko osoblje.  Milunka to nije htela. Promenila je ime u Milun i otišla da se bori na front. 

Pokazala se kao dobar vojnik, bila je bombas u prvim borbenim redovima.  Uspela je da sačuva tajnu kroz ceo Prvi balkanski rat. Posle više od godinu dana vojevanja, u toku Drugog balkanskog rata, bugarska granata je ranjava u grudi. Lekari su otkrili da je žena. Posle oporavka od ranjavanja imala je razgovor sa komandnim oficirom. Nije hteo da je kažni, bila je jako dobar vojnik. Ponudio joj je prekomandu u bolničarke. Milunka nije htela. Tražila je da ostane na bojištu kao bombaš. Oficir joj je rekao da ce da razmisli i da će je zvati sledećeg dana kada odlući. Na šta je Milunka, spremna da stoji u stavu mirno sve do odluke, rekla “Čekaću”. Posle sat vremena dobila je dozvolu da nastavi ratovanje. 

Za vreme Prvog svetskog rata bila je vojnik u “Gvozdenom Puku”, najelitnijem puku srpske vojske. Puno je legendi o Milunkinom ratovanju. Većina je sigurno istina, jer je Milunka bila ranjavana devet puta, a za svoju  hrabrost je dobila dvanaest odlikovanja. Bila je najodlikovanija žena ratnik u istoriji. Osim brojnih srpskih odlikovanja dobila je i dve Legije časti od francuske vojske kao i medalje za hrabrost od engleske i ruske vojske.  

Evo jedne priče. Tokom izviđanja naišla je na grupu bugarskih vojnika. Izašla je pred njih i rekla im da su opkoljeni. Naredila im je da jedan po jedan krenu ka srpskim linijama. Sama je uspela da zarobi 23 vojnika.  

Srpska armija se posle povlačenja iz Srbije stacionirala u Grčkoj, zajedno sa francuskom armijom. Došlo je do rasprave između srpskih i francuskih vojnika da li je istina da Milunka može da baca granate sa takvom  preciznošću. Kao od šale pogodila je metu na razdaljini od 40 metara. Dobila je 18 flaša najboljeg francuskog konjaka, da popije sa saborcima. U Francuskoj su je zvali srpska Jovanka Orleanka. Po završetku rata su joj  nudili da dođe u Francusku i da živi od vojne penzije, ona je odbila. 

Posle rata se udala i dobila ćerku, ali se ubrzo razišla sa mužem. Usvojila je jos tri ženska deteta, i odgajala ih je radeći kao čistačica u banci. Bila je bez škole, ali je ceo život pomagala siromašnoj deci da se školuju. Kroz njenu skromnu kuću prošlo je više od trideset dece koje je odškolovala i izvela na put. 

Između dva svetska rata je poštovana sirom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja i polaganje cveća na grobove palih vojnika. Uvek je odlazila u srpskoj narodnoj nošnji, okićena sa mnogobrojnim ordenjem. U  socijalistčkoj Jugoslaviji je bila skoro zaboravljena. Došli su neki drugi heroji. Umrla je 1973. Sahranjena je u porodičnoj grobnici. 40 godina nakon smrti, njeni posmrtni ostaci su preneseni u Aleju velikana. 

Legenda o Milunki Savić i danas živi.

Autor: Snežana Radović-Honda