Rihard Zorge i Branko Vukelić/Špijunska mreža u Japanu od 1933. do 1941.

Verovatno najpoznatiji špijun Drugog svetskog rata, Nemac Rihard Zorge, bio je sovjetski špijun. Radio je kao novinar u Japanu. Uz pomoć svoješpijunske mreže, čiji član je bio i Jugosloven Branko Vukelić, sakupio je dragocene informacije koje su uticale na tok Drugog svetskog rata.

Jedna od važnih informacija bila je da će Hitler napasti Sovjetski Savez. Staljin nije hteo da u to poveruje, verovao je u Pakt o nenapadanju koji su 1939. godine u Moskvi potpisali sovjetski ministar inostranih poslova Molotov i njegov nemački kolega Ribentrop. Nemačka invazija na Sovjetski Savez, takozvana operacija Barbarosa ga je zatekla nespremnog. Napad je počeo 22. juna 1941. i samo za pet dana nemačka armija je prodrla 300 kilometara ka Moskvi. Crvena armija se konsolidovala i napredovanje nemačke armije je usporeno, ali situacija na frontu je bila loša. Do jeseni, nemačka armija je bila pred Moskvom.

Druga važna informacija koju je Zorge poslao Staljinu bila je da Japan, saveznik Nemačke, neće napasti Sovjetski Savez. Ovog puta Staljin je odmah reagovao. 18 divizija, 1.700 tenkova i preko 1.500 aviona je prebačeno iz Sibira na Zapadni front, u vreme najtežih meseci bitke za Moskvu. Sa njihovim dolaskom, 5.12.1941. počinje protivnapad Crvene armije. Pojačanje iz Sibira je bilo potpuno iznenađenje i nemačke trupe se povlače na preko 100 kilometara od Moskve. To je bio prvi veliki poraz do tada nepobedive Hitlerove armije.

U to vreme, u Tokiju, Zorgeova grupa je otkrivena i uhapšena. Hotsumi Ozaki je uhapšen 14. oktobra, a Zorge i Vukelić 18. oktobra. Sva trojica su dali živote u borbi protiv načizma. Zorge i Ozaki su osuđeni na smrtnu kaznu i obeseni su 1944, a Vukelić je osuđen na doživotnu robiju. Umro u zatvoru u Hokaidu, 13. januara 1945. godine, od iznemoglosti i zapaljenja pluća.

Ko je bio Branko Vukelić? Bio je idealista, čovek koji je verovao u komunizam i bolju budućnost. Poliglota koji je završio prava na Univerzitetu Sorbona u Francuskoj. Inteligentan, samodisciplinovan i pouzdan. Dovoljno da ga primete i vrbuju za rad u tajnoj službi Sovjetskog Saveza. Obučen je za profesionalnog fotografa, za rad u tamnoj komori i razvijanje mikrofilmova. Dobio je posao u Japanu, kao dopisnik srpskih novina “Politika”. A tajni zadatak mu je bio da radi u Zorgeovoj grupi na prikupljanju informacija o politici japanske i nemačke vlade.

Branko, sa suprugom Edit, stiže u Japan početkom 1933. godine. Prvi članak koji je napisao za “Politiku” bio je o ribi namazu(riba som) koja predskazuje zemljotres. Što i nije neobična tema za Japan, s obzirom koliko često se dešavaju zemljotresi. 1935. godine dobija posao dopisnika francuske novinske agencije “Havas”, što mu jos više otvara vrata diplomatskih krugova i japanskih institucija. Te godine se upoznaje sa Yoshiko Yamasaki, studentkinjom engleskog jezika. Brak sa Edit je u krizi, razvode se i ona sa njihovim sinom Paulom odlazi za Australiju. Iako se Zorge protivi, Branko i Yoshiko sklapaju brak. Iduće godine, u martu 1941. dobijaju sina Hiroshija. Porodična idila, na žalost, ne traje dugo. Branko je već u oktobru te godine uhapšen. Do 1944. godine bio je u zatvoru Sugamo u Tokiju, odakle je prebačen u zatvor Abashiri na krajnjem severu Japana, gde nije preživeo surovu zimu.

Iz tog perioda ostala su pisma koje je Branko pisao svojoj supruzi i malom sinu. Yoshiko Yamasaki ih je priredila u knjizi “Branko Vukelić: Pisma iz zatvora”. Knjiga je prvi put objavljena u Japanu 1966. godine.

Članke koje je Branko pisao za “Politiku”, njih 56, sin Hiroshi je objavio u knjizi “Branko Vukelić: Pisma iz Japana”. Japansko izdanje knjige objavljeno je 2007. godine.

Sin Hiroshi živi i radi u Srbiji. Preveo je na japanski dela nobelovca Ive Andrića, Vuka Karadžića, Gorski vjenac Petra Petrovića Njegoša, kao i dela teoretičara samoupravljanja Edvarda Kardelja. Autor je Japansko-srpskog/srpsko-japanskog rečnika. Takođe je preveo mnogobrojna dela sa japanskog na srpski jezik.

Autor: Snežana Radović-Honda